HR - Ljudski Resursi - Srbija

Dopunski rad zaposlenih u zdravstvenim ustanovama do trećine radnog vremena

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije Tomica Milosavljević izjavio je danas da će usvajanjem izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti svi zdravstveni radnici i drugi zaposleni u zdravstvenim ustanovama moći da obavljaju dopunski rad do trećine punog radnog vremena.

Zaposleni u zdravstvenim ustanovama to će moći da čine pod uslovom da se ne narušava rad zdravstvene organizacije u kojoj već rade.

Do sada zdravstveni radnici mogli su da rade dopunski u privatnoj praksi samo ako podele radno vreme, odnosno da u državnoj ustanovi rade pola radnog vremena, a je mali broj lekara prihvatio takav sistem rada.

Zdravstveni radnik dopunski rad moći će da obavlja kod poslodavca sa kojim ima zaključen ugovor o radu sa punim radnim vremenom, odnosno kod drugog poslodavca pod uslovom da taj dopunski rad ne utiče na organizaciju rada matične zdravstvene ustanove.

Ugovor o dopunskom radu može da se zaključi za obavljanje zdravstvenih usluga koje nisu obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i za usluge koje zdravstvena ustanova pruža za potrebe organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja, a za koje ne može na drugi način da obezbedi odgovarajući kadar.

Dopunski rad može se obavljati i u cilju pružanja zdravstvenih usluga osobama koja nemaju svojstvo osiguranog lica, a o pruženim uslugama privatna zdravstvena ustanova dužna je da pacijentu izda račun na propisanom obrascu.

Ugovor o dopunskom radu zaključuje se u pismenom obliku, pri čemu taj dokument treba da sadrži vrstu, način, vreme trajanja posla i visinu i način utvrđivanja naknade za rad.

Za pružene zdravstvene usluge u okviru dopunskog rada zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, isplaćuje zdravstvenom radniku naknadu najkasnije u roku od 30 dana od dana pružanja usluge. Obaveza ustanove je i da vodi preciznu evidenciju o zaključenim uslugama i da iskazuje sredstva koja su po tom osnovu ostvarena.

U dosadašnjoj primeni Zakon o zdravstvenoj zaštiti dao je dobre rezultate, posebno zbog obaveze izdavanja fiskalnog računa koja je regulisala tok novca.

Cilj usvajanja Predlog odluke o planu razvoja zdravstvene zaštite, je unapređenje zdravlja stanovništva, kao i kvaliteta života i održivosti sistema zdravstvene zaštite. U ciljeve zdravstvene politike spadaju i pravičan i jednak pristup zdravstvenoj zaštiti svih građana Srbije, kao i unapređenje zdravstvene zaštite ugroženih kategorija stanovništva.